Armiranje temelja – vrste, postupak i najčešće greške

Zašto je armiranje temelja ključno za stabilnost kuće 

Uzevši u obzir da temelj kuće nosi čitavu težinu objekta, armatura se javlja kao element koji je ključan za postizanje stabilnosti, sigurnosti i dugotrajnosti kuće. Iako je beton izuzetno čvrst materijal, sam po sebi nije sposoban da izdrži sve vrste opterećenja, te je iz tog razloga potrebno kombinovati ga sa čeličnim armaturama. Dok beton radi na podnošenju vertikalnog pritiska, čelik funkcioniše kao mreža koja drži temelj na okupu kada se tlo pomera, mrzne ili sleže. Ova dva elementa u kombinaciji čine armirani beton. Bez ispravnog armiranog betona, temelj puca ili se taloži neravnomerno, narušavajući bezbednost objekta.

Vrste armiranja temelja 

Armiranje trakastog temelja 

Na našem podneblju, trakasti temelj predstavlja najčešći izbor za prizemne ili jednospratne porodične kuće. Trakasti temelj je armiranobetonska traka koja se postavlja ispod nosivih zidova kuće i prenosi njihovu težinu na stabilno tlo ili sloj šljunka. 

U temelju se nalazi armatura napravljena od:

• Horizontalnih šipki koje idu duž cele trake i sprečavaju pucanje temelja pri pomeranju ili sleganju tla.
• Uzengija, odnosno čeličnih prstenova, koji povezuju horizontalne šipke, drže ih čvrsto na mestu i dodatno ojačavaju temelj kako bi mogao da podnese opterećenje kuće.

Armiranje temeljne ploče 

Za razliku od trakastog temelja, temeljna ploča se izliva ispod cele površine kuće u jednoj neprekidnoj ploči. Armiranje temeljne ploče se izvodi pomoću dva sloja mreža od čeličnih šipki. Donja mreža nosi težinu zidova i nameštaja, dok gornja štiti ploču od pucanja kada je zemlja gura odozdo. Koristi se kod slabijeg tla poput peskovitog, glinovitog ili nasutog, kao i kod većih objekata poput višespratnica.

Armiranje stubnog temelja 

Armiranje stubnog temelja se izvodi tako što se ispod svakog stuba kuće postavlja čelični kavez, preko kojeg se izliva betonska kocka radi njenog ojačanja. Unutar ovog temelja se nalazi čelična mreža koja sprečava pucanje betona i šipke koje vire iz kocke i povezuju temelj sa stubom. Koristi se kod skeletnih konstrukcija, odnosno kod kuća koje nose stubovi i grede, gde svaki stub prenosi težinu na svoju betonsku osnovu, a ona dalje na tlo.

Postupak armiranja temelja korak po korak 

Priprema iskopa i podloge

Armiranje temelja najpre podrazumeva preciznu pripremu iskopa i podloge, kako bi se sprečilo sleganje kuće i pucanje temelja. Pre početka radova, geometar prenosi dimenzije objekta na teren, postavlja tačke i visine, zatim se van iskopa postavljaju drvene profilnjače i zatežu kanapi koji označavaju tačne ivice i ose zidova. Iskop se prvo vrši mašinski, a pri kraju ručno radi maksimalne preciznosti. Tlo se zatim valja i sabija kako bi bilo stabilno i ravno, a preko njega stavlja tampon sloj za drenažu.

Na kraju se postavlja građevinska oplata, a preko zbijenog šljunka se prostire građevinska PE folija i izliva tanak sloj podložnog betona. Kada se podložni beton stvrdne, na njega se postavljaju distanceri (podmetači) koji osiguravaju zaštitni sloj betona oko čelika.

Postavljanje podužne armature 

Podužna armatura su dugačke čelične šipke koje se polažu celom dužinom betona kako bi ga ojačale i sprečile da pukne kada trpi pritisak i rastezanje. Ove šipke se raspoređuju u jednakim razmacima koji ne smeju biti veći od 40 centimetara, a njihovi krajevi se duboko i čvrsto vezuju za temelje ili stubove da se ne bi izvukli pod teretom. Ako su šipke kratke, nastavljaju se tako što se njihovi krajevi preklope jedan preko drugog i vežu žicom.

Da čelik ne bi zarđao ili stradao u požaru, on ne sme da dodiruje spoljnu ivicu betona, pa se od drvene oplate odvaja posebnim plastičnim držačima (distancerima). Na samom kraju, sve ove dugačke šipke se tankom žicom čvrsto privežu za poprečne čelične petlje (viljuške) kako bi cela konstrukcija ostala potpuno mirna i stabilna dok se uliva težak, tečni beton.

Razmak između uzengija 

Razmak između uzengija zavisi od opterećenja, debljine podužnih šipki i dimenzija ostalih elemenata. U sredini grede ili stuba uzengije su ređe postavljene (oko 15 – 25 cm), ali ne smeju biti previše razmaknute. Blizu krajeva se postavljaju gušće (oko 7 – 10 cm) jer su tu najveća opterećenja. Maksimalni dozvoljeni razmak u sredini elementa nikada ne sme biti veći od 30 cm (ili visine samog preseka), kako beton ne bi popustio između dve uzengije.

Zaštitni sloj betona 

Neposredno pre betoniranja, ispod i sa strana gotovog armaturnog koša podglađuju se plastični ili betonski distanceri. Beton popunjava prostor koji su distanceri napravili, čime armatura ostaje trajno zaštićena od rđe u unutrašnjosti betonskog bloka. Pošto su temelji stalno u kontaktu sa zemljom i vlagom, zaštitni sloj betona mora biti deblji nego kod greda i stubova. Obično je 4 – 5 cm ako postoji podloga od tankog betona ili folija, a oko 7 cm ako se beton sipa direktno na zemlju, da bi se čelik zaštitio od vlage.

 

Najčešće greške pri armiranju temelja

Preveliki razmak između uzengija 

Prevelik razmak između uzengija je ozbiljna greška jer slabi otpornost temelja na smicanje i neravnomerno sleganje. Ako su uzengije postavljene predaleko jedna od druge, beton između njih ostaje slab i može lako da pukne ili da se ošteti pod opterećenjem.

Nedovoljan zaštitni sloj betona 

Ako je zaštitni sloj betona premali, čelik dolazi u kontakt sa vlagom i vazduhom iz zemlje i počinje da korodira. Rđa širi armaturu, stvara pritisak u betonu i dovodi do pucanja i oštećenja. Na taj način se gubi veza između čelika i betona, pa se slabi čitava konstrukcija.

Loše preklapanje šipki 

Loše izvedeno preklapanje armature prekida prenos sila kroz temelj i slabi njegovu čvrstoću. Ako je preklop kratak ili šipke nisu dobro vezane, mogu se razdvojiti pod opterećenjem. Tada beton sam preuzima zatezanje, što dovodi do pucanja i sleganja temelja.

Upotreba neadekvatne armature 

Upotreba nekvalitetne armature direktno smanjuje nosivost objekta, jer takav čelik ne može da izdrži projektovani teret i sile rastezanja. Zbog toga dolazi do prekomernog ugibanja, pucanja betona i ozbiljnog rizika od rušenja zgrade, naročito tokom zemljotresa.

Saveti za pravilno armiranje temelja kuće

Armiranje temelja kuće podrazumeva strogo pridržavanje statičkog projekta, bez menjanja prečnika ili rasporeda armature. Pre betoniranja se postavljaju distanceri da obezbede zaštitni sloj, armatura se čisti i proverava da su svi spojevi dobro vezani. Na kraju, radove treba da pregleda nadzorni inženjer pre nego što počne betoniranje. Armiranje temelja nije mesto za uštede. Ispravno urađen temelj za kuću je osnova svega što dolazi posle.